„Čuvar prašume“ – oblakoder koji štiti Amazoniju

Prema podacima američke svemirske agencije NASA, amazonska prašuma je kao posledica požara u poslednjih deset godina izgubila gotovo 33.000 kvadratnih milja šumske površine. Grupa inženjera nedavno je ponudila krajnje nesvakidašnje rešenje za taj (i bukvalno) gorući problem. Naime, Đi Huang, Đin Vei, Glaovan Tang, Že Hao i Jivei Ju projektovali su nešto što se najbolje može opisati kao irigacioni neboder. Njihova kreacija veoma podseća na svemirski brod iz dobrih naučnofantastičnih filmova i ponela je radni naziv „Čuvar prašume“. Čitava ideja tog koncepta je da se na određeno mesto u Amazoniji postavi oblakoder koji sakuplja kišnicu tokom vlažne sezone, a zatim je distribuira u prašumu tokom suvljeg perioda.

0665-0-600x396

„Čuvar prašume“ dizajniran je da istovremeno bude vodotoranj, meteorološki centar i šumska požarna stanica. Predviđeno je da se u njemu nalaze i najsavremenije laboratorije, u kojima bi se obavljala sve neophodna naučna istraživanja.

Vrh nebodera ima kružni oblik, što mu i daje izgled svemirskog broda. Postoje i cevi koje vise sa vrha, pa takva konstrukcija omogućuje prikupljanje vode na dva načina – preko kružnog kolektora na vrhu, te usisavanjem suvišne vode sa zemlje pomoću cevi. Predviđeno je da se sakupljena voda filtrira, a zatim skladišti u velikim rezervoarima.

Cevi tornja prikupljaju vode uz pomoć kapilarnih sila, a kako je predviđeno da imaju sunđerastu strukturu, izuzetno su pogodne i efikasne za jednostavno prikupljanje suvišne vode. Prikupljena voda može poslužiti za navodnjavanje. Zatim, u slučaju požara u prašumi vatrogasci mogu koristiti upravo skladištenu vodu i time uštedeti vreme, koje je u takvim slučajevima često od presudnog značaja. Osnovna zamisao je da toranj bude opremljen malim letelicama, nalik na izviđačke satelite, koje će biti posebno kontruisane i optimizovane za transport vode i efikasno gašenje požara.

Gorespomenute laboratorije projektovane su na najzanimljivijem delu nebodera – na vrhu. Takva pozicija pruža jedinstvenu mogućnost naučnicima da osmatraju promene vremena i stabilnost ekosistema. Postoje i edukativni centri, u kojima će turisti biti u prilici da prisustvuju izložbama i različitim predavanjima.

Ideja, iako u veoma ranoj fazi, izuzetno je zanimljiva. S druge strane, broj potencijalnih problema i nedoumica koje je neophodno sagledati pre realizacije projekta veoma je veliki. Pitanje koje se samo po sebi nameće je da li bi prisustvo jedne takve strukture (ili više njih) narušilo homeostazu jednog tako kompleksnog ekosistema kao što je amazonska prašuma. Zatim, kako bi smanjena količina vode uticala na živi svet u oblastima oko vodotornjeva? Mnogo je pitanja na koje je neophodno dati odgovore, ali inicijativa i kreativnost petorice naučnika za svaku je pohvalu. Možemo samo da se nadamo da će ih u budućnosti biti još.