Ajkule se vraćaju na Antarktik?

Da li ste ikada gledajući emisije o pingvinima ili fokama na Animal Planet-u pomislili kako je velika sreća što u antarktičkim vodama nema ajkula? Da li ste se zapitali zašto je to slučaj? Odgovor je jednostavan– voda je suviše hladna.

52238_orig

Ipak, situacija nije oduvek bila takva. Do pre 40 miliona godina, kada je temperatura antarktičkog mora počela da opada, hiljade ajkula krstarilo je tim prostorom u potrazi za plenom.

Sa padom temperature stvoreni su uslovi koje ajkule nisu mogle da tolerišu, napustile su tu oblast i preselile se bliže ekvatoru, ostavivši jedinstveni „ledeni ekosistem“ da se neometano razvija.

Sada sledi ironija: povratak ajkulama na pradavna lovišta vrlo lako može da omogući vrsta koja pre tih 40 miliona godina nije postojala ni u naznakama – čovek! I to “uz pomoć“ toliko puta spomenutog globalnog zagrevanja.

Zabrinutost povodom ovog problema prvi su pre nekoliko godina izrazili naučnici Univerziteta Roud Ajlend. Oni su proučavali metaboličke mehanizme ajkula i još nekih toplokrvnih morskih predatora i došli do nedvosmislenog zaključka da će se u slučaju povećanja temperature antarktičkih voda od samo nekoliko stepeni ajkule gotovo sigurno ubrzo vratiti u te krajeve.

Poznato je da ajkule imaju izuzetno brz metabolizam, jedan od najbržih u životinjskom svetu. Pošto su stalno u pokretu, moraju mnogo da jedu kako bi obezbedile ogromnu količinu energije koja im je za to potrebna. Takvih strogih pravila mogu se pridržavati samo u toplim morima i to je razlog što ih trenutno nema oko Antarktika.

Među brojnim vrstama ajkula postoje i primerci koji žive na morskom dnu, krećući se izuzetno sporo. Njihove metabolizam nije toliko brz, ne treba im mnogo energije i sredina koja im najviše odgovara su vode temperature sedam do 10 stepeni Celzijusa. Ako dođe do očekivanog porasta temperature Svetskog mora, one će biti primorane da se presele na jug.

Proračuni pokazuju da će se antarktičke vode brzo zagrejati. Naime, u poslednjih 50 godina prosečna temperatura takozvanog Južnog okeana porasla je za gotovo dva stepena Celzijusa, što predstavlja zagrevanje gotovo dvostruko brže od prosečne brzine globalnog zagrevanja.

Ako se ovakvi svetski trendovi povećanja temperature nastave, ajkule će se nakon privremenog odsustva u narednih 50-ak godina sigurno vratiti u antarktičke vode.

Pored najvećih morskih predatora, po sličnom šablonu u ove vode vratiće se i krabe. Ako vam se na prvi pogled ne čini da one mogu da načine neku veću štetu – grešite. Fauna antarktičkog morskog dna većinom nije postojala pre 40-ak miliona godina, kada su krabe otišle iz te oblasti i kroz čitavu svoju evoluciju nisu imali prirodnih neprijatelja.

Džinovski morski pauk, morski crvi, morske zvezde i mnoge druge vrste neće imati apsolutno nikakvih šansi da se odupru protivniku koga nikada ranije nisu sreli. Krabe se već danas mogu sresti na samoj granici antarktičkih mora.

Povratak takvih predatora u ledene vode ima potencijal da bespovratno poremeti ravnotežu ekosistema koja se uspostavljala milionima godina. Pingvini, foke, brojne vrste riba, fauna bentosa, mogli bi ubrzo biti, ako ne istrebljeni, onda svedeni na brojnost nivoa statističke greške.

 

Autor: Predrag Ozmo