Glečer koji je rekao “NE” otapanju

Većina onih koji ne veruju da globalno zagrevanje uopšte postoji i čitav taj koncept smatraju svetskom zaverom, jedva čekaju da čuju bilo šta što bi moglo da implicira da njihova sumnjičavost nije bezrazložna. Poslednji primer te vrste je Perito Moreno, argentinski glečer koji odbija da prati svetske trendove i konstantno uvećava svoju ledenu masu. Naučnici nisu u stanju da objasne zašto se Perito Moreno ponaša po potpuno drugom šablonu od ostalih.

PeritoMoreno

Da li ovaj primer može da posluži kao dokaz da globalno zagrevanje ne postoji, a da su klimatske promene samo normalna pojava u evoluciji Zemlje? Verovatno ne, s obzirom na to da predstavlja izolovan slučaj i da je neuporedivo veći broj glečera čija se masa smanjuje i koji se tope nego onih koji se šire.

Arktik, veliki delovi Antarktika, himalajski glečeri i mnogi drugi primeri pokazuju da je porast temperature više nego realan i da je Perito Moreno samo izuzetak čije osobine tek treba objasniti.

Ne smemo zaboraviti činjenicu da su klimatske promene globalni fenomen i da stvari moramo posmatrati na globalnom nivou. Klimatske promene ne odnose se samo na proces otapanje lednika, već i na vremenske nepogode, kao što su poplave, suše, uragani. Dovoljno je redovno pratiti televizijske informativne emisije i shvatiti da ih je u poslednje veme mnogo više nego ranije.

Bilo bi zaista lepo da naučnici greše i da se na kraju ispostavi da globalno zagrevanje ne postoji, ali na žalost mnogo je više dokaza u prilog tezi da se klima na Zemlji menja nego protiv nje.

Sve do sada urađene analize u cilju predviđanja budućeg stanja klime pokazuju da najgore tek dolazi i da ćemo pravo značenje pojma “klimatske promene“ spoznati u narednim decenijama. Najgore se još uvek može izbeći ako se svet složi da se emisija gasova staklene bašte smanji. Bar tako tvrde naučnici.

Da li je globalno zagrevanje stvarno ili ne jedno je od najvećih pitanja današnjice. S jedne strane, priča da su naučnici širom sveta uključeni u veliku zaveru nema baš mnogo smisla. S druge, neverovatne količine novca uključene su u rešavanje ovog problema. Izlišno je i govoriti na šta su sve ljudi spremni zarad para.

Činjenica je da brojke govore u prilog teoriji o globalnom zagrevanju. Da li su nameštene? Da li smo svi deo velike prevare? Da li je porast temperature posledice povećane aktivnosti Sunca, koja jeste registrovana? Ili možda činjenice da se poslednja velika vulkanska erupcija koja je imala planetarni uticaj na klimu odigrala davne 1883. godine? Prosudite sami, a ko je u pravu – saznaćemo vrlo brzo.

U međuvremenu, vratimo se na priču sa početka teksta i pogledajmo predivni Perito Moreno glečer, jedan od retkih koji ignoriše globalno zagrevanje. Bar za sada.

 

Autor: Predrag Ozmo