Klimatske promene – ko je u pravu?

O ljudskom uticaju na klimatske promene priča se svakodnevno na svim meridijanima. Razgovor na tu temu uvek je škakljiv. Jedna strana veruje da je globalno zagrevanje posledica isključivo ljudskog nemara, dok drugi smatraju da je taj kompletan koncept velika prevara, u kojoj je ciljna grupa za obmanu kompletno čovečanstvo.

shutterstock_153806906

Jedno je jasno – svi imaju svoje mišljenje. Neka su potkrepljena akademskim znanjem, godinama istraživanja, neka tek pukim prelistavanjem novinskih članaka. Ipak, šta je to što ta mišljenja formira? Koje to argumente koje čujemo od raznih stručnjaka prihvatamo kao svoje jer ugrubo verbalizuju ono što i mi sami mislimo?

Bez skrivene želje da se favorizuje bilo koja strana, pogledajmo činjenice koje i jedni i drugi navode u prilog svojim verovanjima.

 

Argumenti protiv teze o postojanju ljudskog uticaja na klimu:

 

1. Klima se neprestano menja. Mnogo puta se promenila kroz istoriju i promeniće se ponovo.

 

Promene klime na Zemlji često je kroz istoriju bila posledica različitih prirodnih fenomena –  pojačane aktivnosti na Suncu, vulkanskih erupcija planetarnih razmera i dr. Ipak, moderna istorija nam pokazuje koliko je naša planeta osetljiva na promene količine CO2 u atmosferi. Činjenica je, i to treba naglasiti u ovom delu, da je trenutni atmosferski nivo CO2 uatmosferioko 380 ppm (partspermillion/česticaumilionu), dokjetabrojka 1945. godineiznosila 320 ppm. ZatovremeprosečnapovršinskatemperaturanaZemljiporaslajeza 1,2 stepena.

ČovečanstvonastavljadapovećavanivoCO2 u atmosferi velikom brzinom. Procene tzv. Internacionalnog panela UN za klimatske promene kažu da će u narednih samo pet godina prisustvo CO2 u zaštitnom omotaču planete skočiti na 400 ppm.

Garnaut-Climate-Change-Review-Update-2011-Paper-Five-09

 

2. Naučnici nemaju usaglašeno mišljenje po pitanju klimatskih promena.

 

Klimoskeptici, kako ih nazivaju, na sav glas ističu projekat “Peticija“ gde je pre nekolko godina 31.000 naučnika iz celog sveta potpisala peticiju kojom staju na stranu onih koji tvrde da je uticaj čovečanstva na klimatske promene zanemarljiv.

S druge strane, na osnovu naučnih radova na temu globalnog zagrevanja objavljenih između 1993. i 2003. godine može se videti da 75% autora čvrsto veruje da čovek igra ključnu ulogu u tom procesu, dok je preostalih 25% protiv ili neopredeljeno.

Kasnija anketa, u kojoj je učestvovalo preko 3.000 naučnika, od kojih 97% sa doktoratom iz geonauka (poređenja radi, u projektu “Peticija“ 28% učesnika imalo je doktorsku titulu tog usmerenja), pokazuje da se 97,5% njih slaže u verovanju da je antropogeni faktor jedan od najvažnijih činilaca globalne promene klime.

 

3. Naučnici zagovornici teze da čovek utiče na klimatske promene samo žele da iznude novac za istraživačke projekte.

 

cartoon_al_gore_making_money

Ovo je jedan od najčešćih primedbi na račun kompletne hipoteze i naučnici su često na udaru javnog mnjenja. Stavlja im se na dušu da zarad ličnog profita i promocije plaše čovečanstvo pričama o globalnom zagrevanju, otapanju glečera, nadolazećoj kataklizmi i sl.

Internet sajt logicalsceince.com staje u odbranu stručnjaka, ističući da se u nauku ne ulaže mnogo novca, te da su svi radovi i studije na stalnoj proveri – kako od strane javnosti, tako i od strane kolega naučnika iz celog sveta. Čak se na nekim mestima iznose i oficijelne brojke koje pokazuju koliko tačno novca odlazi na naučne projekte ove tematike.

Ipak, skeptici kažu da ta priča u najmanju ruku “ne pije vodu“. Poznato je koliko se novca na svetskom nivou godišnje uzima iz različitih fondova pod parolom zaštite planete Zemlje i čovečanstva od klimatskih promena. Taj novac nije u sivoj zoni, sve je transparentno i javno – u pitanju su milijarde dolara. Američkih.

Moguće je da zvanično naučnicima ne odlazi veliki deo “kolača“, ali neozbiljno je poricati da se ogromne, nezamislive sume novca izdvajaju u cilju rešavanja problema globalnog zagrevanja.

 

4. Sunce ima najveći uticaj na promene klime na Zemlji.

 

Naučnici iz ciriškog Instituta za astronomiju objavili su 2004. godine opširnu studiju koja nedvosmisleno pokazuje da je Sunce u poslednjih 60 godina bilo aktivnije nego u prethodnih 1.000 godina.

Ipak, studija takođe kaže da nakon 1975. godine aktivnost Sunca i temperaturni trendovi na Zemlji nisu u direktnoj korelaciji i zaključuje da “najskorije promene temperature moraju biti uzrokovane nekim drugim faktorom“.

Brojne druge studije (Erlikin 2009, Lokvud 2008, Fukal 2006, Slot 2003, Frolih 1998. itd.) pokazale su da je solarna aktivnost u prethodnih 50 godina opala, dok je globalna temperatura porasla.

 

5. Globalno zagrevanje se javljalo i ranije i dobro je za ekonomiju i civilizaciju.

 

Kako je 2003. godine napisano u jednom radu sa Hartlend instituta u Čikagu, periodi porasta temperature na Zemlji kroz istoriju su omogućavali ljudima da osnuju civilizacije i nasele ranije nepristupačne predele. Možda najpoznatiji primer je doseljavanje Vikinga na Grenland. U periodu kada je taj nordijski narod bio na vrhuncu moći (oko 1000. godine) čovečanstvo nije moglo imati apsolutno nikakav uticaj na klimu.

Klimatske promene mogu doneti i ekonomsku korist. Primera radi, Severozapadni prolaz (morski put kroz Severni ledeni okean) danas je potpuno bez leda nekoliko nedelja godišnje. Jasno je da takva situacija pruža mogućnost brodovima da iz dalekog azijskog istoka umesto kroz Panamski kanal u Evropu dolaze spomenutom rutom.

 

Argumenti u prilog tezi o postojanju ljudskog uticaja na klimu:

 

1. Ljudi su direktno odgovorni za povećanje količine CO2 i ostalih gasova staklene bašte u atmosferi.

 

Nivo ugljen-dioksida u atmosferi trenutno je “25% viši od od najvišeg prirodnog nivoa u proteklih 800.000 godina“, kažu iz Svetske fondacije za zaštitu životne sredine.

Do postojećeg stanja došlo se jednim delom krčenjem šuma, a drugim sagorevanjem fosilnih goriva.

Postavlja se pitanje kako možemo biti sigurni da sagorevanje nafte i uglja doprinosi povećanju količine CO2. Jednostavno: emisije iz fosilnih goriva imaju drugačiji “otisak“ od onih iz biljaka. Prema studiji objavljenoj u Žurnalu o masenoj spektrometriji, moguće je identifikovati izvor emisije ugljenika na osnovu odnosa C-12 i C-13 izotopa. Njihov trenutni nivo u atmosferi pokazuje da znatno veća količina ugljen-dioksida dolazi od sagorevanja fosilnih goriva nego prirodnim putem, kao rezultat fotosinteze biljaka.

Historic CO2 Emissions (1850-2002) copy.preview

 

2. Kompjuterski modeli klimatskih promena na Zemlji su dovoljno precizni i može im se verovati.

 

Iako nijedan računarski model nije savršen, oni se konstantno usavršavaju i kako magazin “Skeptical Science“ navodi, njihova osnovna funkcija je da predvidi dugoročne trendove, a ne pojedinačne događaje. Svaki model, naravno, mora biti testiran kako bi dokazao svoju verodostojnost.

Jedan od najpoznatijih primera modela koji se pokazao kao tačan je onaj primenjen nakon erupcije Pinatuba 1991. godine. Naime, tada je model Džejmsa Hensena ispravno pokazao da će povećanje količine sumpornih aerosola u atmosferi kratkoročno smanjiti globalnu temperaturu za 0,5 stepeni Celzijusa.

 

3. Arktički led se topi.

 

Prema podacima Internacionalnog borda za sneg i led, količina arktičkog morskog leda u februaru 2011. izjednačila se s najnižom ikad zabaleženom (februar 2005. godine). Morski led tada je prekrivao oko 14 miliona kvardratnih kilometara, za razliku od proseka za period između 1979. i 2000. goidne, kada je ta površina iznosila oko 18 miliona. U međuvremenu, temperature su bile za oko 4 stepena iznad normale.

polar_square

Gorenavedeno nikako ne znači da se sav led na Zemlji topi – ledena masa Antarktika uvećala se u protekle tri decenije. Ipak, na osnovu studije objavljene na Akademiji nauka SAD takva situacija došla je kao posledica povećane količine padavina, naročito snega, pod uticajem povećane vlažnosti vazduha. Ta vlažnost se, opet, pripisuje globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.

 

4. Povećava se kiselost okeana kao posledica porasta količine ugljen-dioksida.

 

Okeani su prirodni “upijači“ ugljenika, što znači da apsorbuju CO2 iz atmosfere. Kako njegov nivo raste u vazduhu, tako se povećava i količina u okeanima, čime se povećava kiselost vode. Kada pređe određenu kritičnu granicu, ona može biti izuzetno opasna po živi svet. Na osnovu podataka predstavljenih 2008. godine na drugom Simpozijumu o okeanima, njihova kiselost povećala se za 30% od industrijske revolucije, tj. 100 puta brže od bilo koje promene u prirodi u prethodnih 20 miliona godina.

 

5. Deset godina između 1998. i 2010. imale su najviše prosečne temperature ikad zabeležene.

 

Činjenice jasno pokazuju tačnost ovog argumenta. Naime, deset najtoplijih godina zabeleženih od 1850. smešteno je u period od 1998. do danas.

I klimoskeptici kažu da je upravo ta 1998. bila najtoplija, ali ne kao posledica globalnog zagrevanja, već zbog snažnog El Ninja koji je “prebacio“ ogromnu količinu toplote sa Pacifika u atmosferu.

Međutim, preciznim merenjima pokazano je da ENSO (El Nino Southern Oscillation) nije imao ni približno toliko jak uticaj na klimu. Štaviše, postoje jasni podaci koji pokazuju da su 2005. i 2010. godina najtoplije u istoriji.

climate-change

 

Ovo su samo neki od argumenata koje dve “zaraćene“ strane koriste. Ima ih još mnogo. Neki su validni, a neki potpuno besmisleni.

Ne bi bilo objektivno pisati o ovoj temi, a ne spomenuti Milutina Milankovića i njegovu teoriju ledenih doba, po kojoj se, kratko rečeno, klima na Zemlji ciklično menja. O tome se dosta govori, kako u naučnim, tako i u laičkim krugovima. Osnovni koncept te teorije svakako predstavlja jak adut klimoskepticima. Detaljnije o tome nekom drugom prilikom.

Za kraj, šta reći? Činjenica je da se klima na Zemlji menja. A ko je u pravu? Da li su za to najodgovorniji ljudi ili je njihov uticaj mizeran? To ne znamo.

Za sada nam jedino ostaje da pratimo situaciju, ne verujemo svemu što čujemo, ali ni ne budemo previše skeptični. I da čuvamo svet u kome živimo.

 

Autor: Predrag Ozmo