U okviru Interreg IPA Programa Mađarska-Srbija 2021-2027. sprovodi se prekogranični projekat pod punim nazivom „Smanjenje zagađenja voda mikroplastikom u prekograničnom području – MIKROPLASTIKA“.
Projekat je usmeren na identifikaciju izvora zagađenja mikroplastikom i sprovođenje konkretnih pilot aktivnosti za smanjenje ovog problema u vodenim ekosistemima Bačke (Srbija) i Bač-Kiškun županije (Mađarska).
Projekat je započeo 1. jula 2024. godine i trajaće do 30. juna 2026. godine, a predviđa čitav niz naučnih, praktičnih i edukativnih aktivnosti sa ciljem zaštite vodnih resursa u ovom prekograničnom području.
Vodeći partner je Institut za javno zdravlje Vojvodine iz Novog Sada, dok su partneri Zavod za javno zdravlje Sombor, Nacionalni univerzitet za javnu službu „Ludovika“ iz Baje, kao i Fond za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine.
Edukativni ciklus: Od zdravlja do zakonodavstva
Projekat MIKROPLASTIKA ima jasan dvostruki fokus: istraživanje i edukaciju.
Organizovan je niz edukativnih radionica koje za cilj imaju da prošire znanje stručnjaka i šire javnosti, ali i da omoguće primenu naučnih rezultata u praksi.
- Prva edukacija, održana u Novom Sadu, bila je fokusirana na uticaj mikroplastike na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Predavači iz Nacionalnog univerziteta za javnu službu „Ludovika“ iz Baje izložili su naučne činjenice o posledicama ovog zagađenja na zdravlje.
- Druga edukacija je organizovana u Somboru, gde je akcenat bio na praktičnoj obuci stručnjaka iz oblasti tehnologije – kako pravilno uzimati uzorke iz površinskih voda i sedimenta, kako ih pripremati za laboratorijsku analizu, uz detaljna pojašnjenja procedura i opreme.
- Treća edukacija, koja je održana 17. jula u Baji na Univerzitetu „Ludovika“, bila je posvećena zakonodavnom okviru Evropske unije u oblasti mikroplastike, modernoj opremi za uzorkovanje i najnovijim tehničkim dostignućima u ovoj oblasti.
Fokus predavanja u Baji: Zakonodavni okvir i praktična rešenja
U uvodnom delu predavanja, učesnike je pozdravio dr Gabor Keve, član projektnog tima iz partnerske institucije Univerziteta „Ludovika“.
On je istakao da projekat ima za cilj ne samo prikupljanje naučnih podataka već i osnaživanje institucija da kroz zakonodavne okvire i praktična rešenja direktno doprinesu smanjenju zagađenja.
Dr Janoš Kiš je održao predavanje na temu „Zakonodavni okvir Evropske unije u oblasti mikroplastike“, objašnjavajući aktuelne politike poput European Green Deal, Circular Economy Action Plan i EU Plastic Strategy, koji zajedno definišu evropsku težnju ka smanjenju upotrebe plastike i prelasku na cirkularnu ekonomiju.
Posebno su istaknuti akti poput Single Use Plastics Directive iz 2019. godine, koji zabranjuje upotrebu jednokratne plastike, kao i Drinking Water Directive iz 2020, kojom je mikroplastika prvi put uključena u monitoring pijaće vode.
Janoš je naglasio da još uvek ne postoji univerzalna pravna definicija mikroplastike, što otežava pisanje zakona, ali i da Evropa kroz REACH regulativu ograničava upotrebu mikroplastike u proizvodima gde postoje prihvatljive alternative.
Zahvaljujući ovim regulativama, predviđa se da će u narednih 20 godina količina mikroplastike biti smanjena za čak 500 tona.
Nova oprema i izazovi uzorkovanja
Dr Žolt Nemet je govorio o tehničkoj strani borbe protiv mikroplastike kroz predavanje „Predstavljanje razvijenih uzorkivača i filtera za mikroplastiku“.
Posebnu pažnju posvetio je izazovima pravilnog uzorkovanja, objašnjavajući da je precizno uzorkovanje ključni korak zbog vrlo niskih koncentracija mikroplastike i potencijalne kontaminacije tokom uzimanja uzoraka.
Korišćenje najsavremenije opreme, uključujući spektroskopiju, omogućiće projektnim partnerima da precizno identifikuju kontaminaciju čak i na mikroskopskim nivoima.
Nemet je istakao da je posebno izazovno detektovati nanoplastiku, koja zbog svoje veličine može ući u ljudski organizam na ćelijskom nivou. Primeri iz prakse pokazali su koliko je zahtevno uzimati uzorke bez dodatnog unosa mikroplastike iz odeće, vazduha ili opreme.
Zaključak: Zajednička evropska borba protiv globalnog problema
Predavanje u Baji je pokazalo koliko je važno da istraživanje mikroplastike bude podržano zakonskim regulativama i da institucije budu opremljene savremenim alatima za monitoring i prevenciju.
Projekat MIKROPLASTIKA na najbolji način spaja naučna istraživanja, edukaciju i zakonodavne smernice u zajedničkoj borbi Srbije i Mađarske protiv rastućeg ekološkog problema.
Očekuje se da će u narednom periodu, kroz dalji razvoj softverskih rešenja i instalaciju filtera za prečišćavanje, biti ostvareni konkretni rezultati koji će doprineti očuvanju rečnih ekosistema i zdravlja stanovništva u prekograničnom području.
U narednim mesecima planirana je podela rezultata istraživanja sa širom javnošću, kao i nastavak edukativnih aktivnosti, čime će projekat MIKROPLASTIKA doprineti dugoročno održivom upravljanju vodenim resursima regiona.
Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije kroz program Intereg VI-A IPA Mađarska-Srbija. Sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Fonda za evropske poslove i razvoj APV i ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela.
