Autorka fotografija je Nada Popsavin.
Projekat Microplastics je učestvovao je na konferenciji Water Workshop, koja se po 28. put organizovala u Novom Sadu. Konferencija je održana od 17. do 19. septembra, a drugi dan bio je posvećen ovom značajnom projektu.
Projekat „Smanjenje zagađenja voda mikroplastikom u prekograničnom području – MIKROPLASTIKA“ započeo je 1. jula 2024. godine i trajaće do 30. juna 2026. godine, obuhvatajući niz naučnih, praktičnih i edukativnih aktivnosti sa ciljem zaštite vodnih resursa u prekograničnom području Bačke i Baje.
Vodeći partner je Institut za javno zdravlje Vojvodine iz Novog Sada, dok su partneri Zavod za javno zdravlje Sombor, Nacionalni univerzitet za javnu službu „Ludovika“ iz Baje, kao i Fond za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine.
Skupu su prisustvovali i predstavnici institucija iz oblasti javnog zdravlja, a prisutni su bili i studenti iz Baje koje su doveli partneri projekta.
Cilj projekta je unapređenje zaštite životne sredine i smanjenje zagađenja mikroplastikom kroz identifikaciju izvora i razvoj modela, mera i alata za smanjenje prisustva mikroplastike u vodenim ekosistemima, uz istovremeno podizanje svesti javnosti o ovom problemu.
Izvori i transport mikroplastike
Prvi tematski blok dana fokusirao se na izvore i transport mikroplastike u okruženju, kao i na njen uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Događaj je otvorila Sanja Bijelović (UNSMF, IZJZV, RS) pozdravnom rečju i predstavljanjem projekta Microplastics, ističući ciljeve i značaj prekogranične saradnje.
Predavanje Izabelle Babcsanyi sa Univerziteta u Segedinu istaklo je da je zagađenje plastikom sveprisutno i predstavlja ozbiljan izazov za očuvanje životne sredine. Posebno je naglašena uloga neadekvatnog odlaganja otpada, površinskog oticanja sa urbanih i poljoprivrednih područja, industrijskih aktivnosti i otpadnih voda.
Studije sprovedene u Segedinu pokazale su da se mikroplastika akumulira u sedimentu, pri čemu su najveće koncentracije u gornjih 20 cm tla. Ukazano je i na opasnost migracije čestica u dublje slojeve, što potencijalno može uticati na funkcije zemljišta.
Praćenje i analiza mikroplastike
Drugi tematski blok bavio se metodama praćenja mikroplastike u vodi, sedimentu i zemljištu, od uzorkovanja do pouzdanih rezultata. Zsolta Nemet je naglasilo da je mikroplastika stigla do najudaljenijih delova planete, ali da se još uvek istražuje koliko duboko i u kojim količinama se može naći ispod površine vode.
Analiza mikroplastike i nanoplastike i dalje je izazovna zbog složenosti tehnika i pripreme uzoraka.
Bordos Gabor (Eurofins Environment Testing Hungary Kft, Mađarska) predstavio je dva projekta: MicroDrink i PlasticDustCloud, regionalni i globalni.
MicroDrink ima za cilj jačanje kapaciteta i upravljanja kako bi se bolje pratilo i smanjilo zagađenje mikroplastikom u izvorima pijaće vode, dok PlasticDustCloud istražuje prisustvo mikroplastike u vazduhu na tri kontinenta.
Rezultati su pokazali značajnu heterogenost depozicije čestica, sa maksimalnim stopama od 1.253 čestice po m² dnevno i 3,1 mg po m² dnevno. Najčešći polimeri bili su polietilen (PE) i polipropilen (PP), a 91% čestica imalo je veličinu manju od 100 µm, što ukazuje na prisustvo „respirabilnih“ mikroplastika u atmosferi.
Predavanje Maje Krstić Ristivojević nadovezalo se na prethodna izlaganja, ističući da prisustvo mikroplastike u organizmu može da se dovede u vezu sa povećanom učestalošću alergija, dok aditivi u plastici imaju značajniji uticaj na zdravlje od samih čestica mikroplastike. To je ujedno i smer koji se predviđa za buduća istraživanja mikroplastike i njenog uticaja na zdravlje ljudi.
Mere za smanjenje mikroplastike
Treći tematski blok fokusirao se na predloge mera za smanjenje mikroplastike u životnoj sredini. Stanka Bobić (IZJZV, RS) istakla je značaj integracije više tehnologija kako bi se obezbedila efikasnost, sigurnost i praktična primenljivost.
Predložena rešenja uključuju kompostabilnu i biorazgradivu ambalažu, kao i obrazovne kampanje za javnost i kreatore politika, kako bi se podigla svest o problemu i motivisali koraci ka njegovom rešavanju.
Gabor Keve (LUPS, Mađarska), zaokružio je ceo dan naglašavajući važnost međunarodne i prekogranične saradnje u razvoju efikasnih metoda za smanjenje emisije mikroplastike, kao i praktične rezultate zajedničkog istraživačkog rada sa domaćim institucijama.
Studentska sekcija i kvizovi
Poseban deo dana bio je posvećen studentima osnovnih, master i doktorskih studija, sa ciljem promocije značaja formalnog obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine. Za njih su pripremljena dva kviza pod nazivom „Šta znaš o mikroplastici?“, koji nisu služili samo za zabavu, već su studentima omogućili da provere svoje znanje i identifikuju oblasti koje bi mogli da unaprede. Najbolji među njima, po troje iz svakog kviza, nagrađeni su na kraju dana.
Zaključak
Stručnjaci su tokom dana stalno isticali važnost širiti svest o prisustvu mikroplastike u životnoj sredini i njenom uticaju na zdravlje ljudi i životinja.
Diskusije su omogućile razrešavanje nedoumica, razmenu ideja za buduće korake u istraživanjima i definisanje planova za dalju saradnju među učesnicima.
Iako je mikroplastika sveprisutna i njeno proučavanje zahtevno, razgovori i interakcije tokom konferencije pokazali su da sistematsko istraživanje, edukacija i međunarodna saradnja mogu značajno doprineti razvoju efektivnih preventivnih mera i dugoročnoj zaštiti životne sredine.
Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije kroz program Intereg VI-A IPA Mađarska-Srbija. Sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Fonda za evropske poslove i razvoj APV i ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela.
