U okviru projekta „Smanjenje zagađenja voda mikroplastikom u prekograničnom području – MIKROPLASTIKA“, tokom prve polovine marta održana su edukativna predavanja u osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu, Somboru i Bačkoj Palanci.
Cilj ovih aktivnosti bio je da se učenici upoznaju sa problemom mikroplastike u životnoj sredini, njenim izvorima i mogućim posledicama po zdravlje ljudi i ekosisteme.
Projekat „Smanjenje zagađenja voda mikroplastikom u prekograničnom području – MIKROPLASTIKA“ započeo je 1. jula 2024. godine i trajaće do 30. juna 2026. godine i okuplja partnere iz Srbije i Mađarske. Cilj projekta je unapređenje zaštite životne sredine kroz smanjenje zagađenja identifikacijom izvora i pilot aktivnostima u vodenom ekosistemu u prekograničnom području Bačke i Bač Kiškun županije.
Vodeći partner na projektu je Institut za javno zdravlje Vojvodine iz Novog Sada, dok su partneri Zavod za javno zdravlje Sombor, Nacionalni univerzitet za javnu službu „Ludovika“ iz Baje, kao i Fond za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine.
Predavanja u osnovnim školama
Predavanja su održana u osnovnim školama „Nikola Tesla“ u Novom Sadu, „Avram Mrazović“ u Somboru i „Desanka Maksimović“ u Bačkoj Palanci.
Učenici su kroz strukturiranu radionicu imali priliku da se upoznaju sa problemom mikroplastike kroz kombinaciju prezentacije, interaktivnih aktivnosti i kreativnog rada.
Kroz prezentaciju „Štetni uticaj mikroplastike na prirodu“ učenicima je objašnjeno kako mikroplastika nastaje i na koji način utiče na životnu sredinu. Nakon toga, kroz interaktivnu radionicu „Mikroplastika u svakodnevnom životu“, učenici su učili da prepoznaju plastiku u predmetima koje svakodnevno koriste.
Tokom radionice korišćeni su i edukativni rekviziti, poput lupe, magnetne table i kataloga tekstila, kako bi učenici mogli da uoče prisustvo mikroplastike u različitim materijalima i bolje razumeju njeno poreklo.
Kroz konkretne primere objašnjeno je zašto plastika za jednokratnu upotrebu predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema, kao i koliko je važno odgovorno odlaganje otpada. Edukatori su zajedno sa učenicima razmatrali i alternativna rešenja koja mogu da zamene upotrebu plastike u svakodnevnom životu, čime su učenici podstaknuti da razmišljaju o načinima smanjenja njenog korišćenja i sprečavanja nepotrebnog nagomilavanja otpada.
Deci je predstavljen i kreativni izazov „Poruka morske kornjače“, koji obuhvata izradu mozaika korišćenjem plastike, mikroplastike i alternativnih materijala, uz zadatak da kroz rad osmisle i poruku o smanjenju upotrebe plastike.
Predavanja u srednjim školama
Predavanja su održana u Tehničkoj školi „Pavle Savić“ u Novom Sadu, Gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru i Gimnaziji „20. oktobar“ u Bačkoj Palanci.
Program u srednjim školama bio je organizovan kroz kombinaciju stručnih predavanja i interaktivne radionice. Predavanja su održale dr Maja Raković i dr Larisa Ilijin.
Kroz prezentacije „Mikroplastika u slatkovodnim ekosistemima“ i „Inovativni pristupi reciklaži plastike“, učenici su upoznati sa načinima nastanka, prisustvom i uticajem mikroplastike, ali i sa savremenim istraživanjima i mogućim pravcima rešavanja ovog problema.
Objašnjeno je da se mikroplastika danas može pronaći u gotovo svim vodnim tokovima, uključujući i Dunav, kao i da, u zavisnosti od gustine, može ostati na površini vode ili se taložiti u sedimentu.
Izazovi plastičnog otpada
Tokom predavanja istaknuto je da plastika za jednokratnu upotrebu predstavlja jedan od najvećih izvora zagađenja. Veliki deo ovog otpada završava u rekama i okeanima, gde se dalje širi, zbog čega danas gotovo da ne postoji deo planete bez plastike.
Kao poseban problem izdvojen je stiropor, koji se teško razgrađuje i za čije razlaganje je potrebno i do 500 godina, dok sistemi za njegovu reciklažu često nisu razvijeni.
Učenici su upoznati i sa činjenicom da plastika sadrži različite aditive koji dodatno opterećuju životnu sredinu.
Praktični prikaz i moguća rešenja
U nastavku programa organizovan je interaktivni praktični deo u kojem su učenici imali priliku da se upoznaju sa metodama istraživanja mikroplastike.
Korišćena je oprema za uzorkovanje, kao i binokularna lupa za posmatranje uzoraka i slatkovodnih bentosnih organizama.
Za problem stiropora, kao jednog od najdugotrajnijih zagađivača, predstavljeno je inovativno rešenje koje su učenici mogli i praktično da vide.
U okviru radionice prikazana je mini farma za razgradnju stiropora, zasnovana na larvama vrste Tenebrio molitor, koje u eksperimentalnim uslovima mogu da koriste plastiku kao izvor hrane.
Ovaj praktični prikaz izazvao je veliko interesovanje učenika, a pojedini su dobili larve kako bi mogli samostalno da prate njihov razvoj i ispitaju mogućnosti razgradnje plastike.
Istaknuto je da, iako ovakva istraživanja pokazuju obećavajuće rezultate, ne postoji jedno univerzalno rešenje za problem plastičnog otpada. Zbog toga je neophodno kombinovati različite pristupe – smanjenje upotrebe plastike, pravilno upravljanje otpadom i razvoj novih tehnologija.
Učenici su takođe pozvani da učestvuju u takmičenju za redizajn proizvoda koji koriste plastičnu ambalažu, sa ciljem pronalaženja održivijih rešenja.
Zaključak
Predavanja su pokazala da su učenici zainteresovani za teme zaštite životne sredine i spremni da aktivno razmišljaju o rešenjima. Edukacija mladih predstavlja važan korak ka smanjenju zagađenja mikroplastikom i očuvanju prirodnih resursa.
Kroz ovakve aktivnosti projekat Microplastics doprinosi povezivanju nauke i obrazovanja i razvoju odgovornog odnosa prema životnoj sredini.
Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije kroz program Interreg VI-A IPA Mađarska–Srbija. Sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost projektnog partnera i ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela.
